Dražen Lalić - Split kontra Splita

Split kontra Splita : pogled sociologa na probleme jednoga grada

Poznati hrvatski sociolog Dražen Lalić pristupa suvremenom Splitu i njegovim problemima na zanimljiv način. Polazi od dnevničkih zapisa o svim aspektima života grada (kultura, politika, ekonomija, socijalna skrb i zdravstvena zaštita, urbanizam i komunalno uređenje, sport, stanje duha u gradu), daje teorijski okvir na koji nastavlja analizu iskustvene evidencije i metodološke bilješke. Tekst je popraćen autentičnim fotografijama Splita autorova brata Maria Lalicha.

Sadržaj

Dok pijemo kavu, prijatelj Špiro se zanima za ono što je bitno u mome životu: -    A šta sad radiš, šta pišeš? -    Pišem nešto Splitu. Planiram napisati knjigu o Splitu. -    A šta možeš pametno napisat - ceri se on - o ovom ludom gradu? Ovaj grad je u kurcu. Evo ti naslov knjige: "Grad u kurcu". -    Pa, i pišem o tome - odgovaram kao da se branim - da je grad, kako si sam i rekao, u kurcu, da je pun problema. E, baš to analiziram. To me najviše zanima. -    Knjiga o Splitu je, prijatelju moj, Sizifov posao. Ne možeš ovaj grad ubrat. S jedne strane je Split totalno problematičan, šta je za njega normalno jer inače, je li, ne bi bija Split. S druge strane to je grad ka svi drugi gradovi. Je, ljudi su ovdje temperamentniji, sve je otvoreno, i ono dobro i ono loše. Naročito ono loše, je li. . . -    O tome pišem. Baš o tome, jer. . . - Najvažnije je - ne sluša me i prekida, što je sasvim neuobičajeno za njega - šta je ovdje skoro uvik lipo vrime. I to šta su kod nas ženske lipše nego igdje drugdje. Ali, ovdje i moraju bit lipe. Zamisli, čoviče, ove krasne palme, a kraj njih prolaze ružne ženske. Užas! Sveto, koji živi u podrumima Dioklecijanove palače, priča: -    Ovo je moja kuća. U stvari, cijeli Split je moja kuća. A ovdje živim, u stvari radim kao noćni čuvar, tako bi se to reklo. Ili dođem ovdje navečer, prespavam, tako da odgovara svima - ne može niko upast. . . Živim na sto mjesta. Ovo mi je jedno od najvažnijih utočišta. Jesam u kavezu ali živim skroz slobodno, neopterećen od svega. Sveti Duje me budi svako jutro kad zvoni, tako da imam točan sat... Nadalje, Sveto govori o tome kako uspijeva preživjeti: -    Kad god im triba, ljudi znaju da sam tu, pa me zovu kopat vrtal, nosit cimenat, preseljavat ormare, tako da se uvijek nešto nade, nešto se uvik radi, nešto se zaradi. Izgubija sam i osobnu iskaznicu. Nemam nikakvih dokumenata. Ne plaćam račune nikome. Ne stojim u redovima. Ne idem ni u rezervu, nigdje nisam prijavljen, nemam ni zdravstvenu, ništa, neopterećen sam skroz. U Splitu je dosta lako bit slobodan. (...) Neće te niko uznemiravat, neće te niko dirat, normalno, ako ti ne diraš nikoga. I to je to. Split je jedan lijep, slobodan grad. Ima masu dobrih ljudi. Ne bi iša nigdi drugdi živit.