Florence Hartmann - Milošević : dijagonala luđaka

Knjiga Florence Hartmann i značajna je upravo sa stanovišta proučavanja pomenutog fenomena. U tom smislu, ona je mnogo više od političkog portreta Slobodana Miloševića. Ona je dragocen prilog traženju objašnjenja, koje mora ići od korena stvari. 
Igrom slučaja, Florence Hartmann se našla u jedinstvenoj ulozi. Ona je, boreći se sa čvrstim stereotipima i savlađujući suprotstavljanje zdravom razumu, bila svedok dramatičnih događaja u Jugoslaviji. Na fonu tih događaja, Florence Hartmann je izradila portret ličnosti sa opštepriznatom najisturenijom političkom ulogom. Danas, kao portparol Tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, ona tu ličnost posmatra iz drugog ugla. Šta bi, pod uticajem novog iskustva, učinila: korigovala portret koji je napravila, učinila samo još reljefnijim njegove karakteristične crte, napravila drugi portret? 
Možda će Florence Hartmann, jednog dana, oslobođena odgovornosti koje joj sadašnja dužnost nameće, zaokružiti portret Slobodana Miloševića u novoj knjizi. Bilo bi važno da tu knjigu napiše. U njoj bi, verovatno, pokazala kako je komplikovan i dug put do pobede prava, i zadovoljenja pravde. Čak i onda kad postoje bolno opipljivi i postiđujuće vidljivi dokazi: stotine hiljada ubijenih ljudi; hiljade podvrgavanih svakovrsnoj torturi u zatvorima i logorima; milioni iskorenjenih i raseljenih u etničkim čišćenjima; egzodus mladih i najobrazovanijih; razoreni gradovi i ispražnjena sela; uništeni sakralni objekti i kulturni spomenici; promenjeni toponimi, da bi se izbrisali tragovi o postojanju Drugog; zapuštena Srbija sa bitno istrošenim, naročito ljudskim, potencijalom za regene-raciju. Pravo, naravno, ima svoju logiku. Ali će recepcija njegovih rezultata i njihov uticaj, čak i kad pravna svest ne bi bila tako nerazvijena, u najvećoj meri zavisiti od spremnosti da se otvore pitanja: kako, zašto i u ime čega je činjeno sve što je činjeno?