Branka Somen - ANTUN VRDOLJAK - monografija

Početak druženja s Vrdoljakom vezan je upravo uz snimanje filma Kiklop, tako da će sentimentalna strana, mojih sklonosti vječno biti poklonjena ovom filmu; zbog Tončije-va optimizma i golemog znanja, zbog Kiklopa i barba Ranka s kojim sam dugi niz godina poslije nastavila druženja 112 naše zatvorene noćne »jadikovke« u maloj »Šahovskoj sobici« u Klubu kulturnih radnika kod Drageca Vukušića, u podrumima Muzeja za umjetnost i obrt.
Tončija sam upoznala na premijeri Mećave mnogo godina prije, kamo me je kao tada još studenticu i novinarsku početnicu doveo Branko Lentić, a Tonči i Branka odmah prepoznali kao osobu valjda dovoljno znatiželjnu i iskrenu, vrijednu poziva njihovoj kući u kojoj sam od tada bila redoviti gost. Olovne godine nisu prestajala, ali se atmosfera počela mijenjati, »labavjeti«, kako je govorio moj prijatelj i uzor Veselko Tenžera. Tito je umro, mi smo odrasli, postali smo bogatiji za niz razočaranja, mi mlađi u zanosu vlastitih ambicija, oni stariji u rezignaciji gorkih iskustava koje su netom preživjeli; zatvori, pretrage, ispitivanja, »hapšenja« pisaćih strojeva, noćne kontrole stanova, čak i onih podstanarskih...