Lilijana Radobuljac - Kažete rak... pa što onda?

Počelo je iznenada. Ili si čučao u meni odavno. I odjednom se uspravio.
U nekim trenucima, možda smo bili jednaki. Možda si me i pokušao
dotući.
Ali, nisi me prerastao. Bila sam jača. I veća.
Zato vučem vrijeme natrag.
Pokušavam pisanom riječi ohrabriti one koji se boje. I ja sam se bojala.
Ipak, ne toliko da te zadržim.
Hraniš se strahom. Napetim živcima. Suzama. Noću.
Bojiš se smijeha. Ljudi u bijelom. Ljubavi. Sunca.
S tobom se bori samo iznutra. Izvana se ne vidi ništa. Tek izbodene ruke
i otpala kosa na jastuku.
Često zahvalim Bogu što mi te dao. Znao je da ću s tobom izaći na kraj.
Ali tvoj, ne moj!

Tvoja Lilijana“