Pavao Pavličić - Petlja

Uđi, Kiko - rekao je Rista. - Mi upravo pakiramo. Kika je neodlučno stupila preko praga pa zašla u hodnik, a odatle u kuhinju. Tamo je našla stolac, pa je sjela. Hrvoje joj je tiho rekao:- Idu na put, znaš. To je bilo točno. Nitko nije bio osobito sretan zbog toga puta. Svi troje su jedva čekali taj tjedan proljetnih praznika u travnju, pa da skupa nekamo odu, ili da makar samo šeću po Zagrebu. Ali, onda se pokazalo da od zajedničkih praznika neće biti ništa. Hrvojeva majka morala je obavezno na nekakav pedagoški seminar u Crikvenicu, a što je još gore, ni Rista nije bio slobodan, jer se njegov otac, Hrvojev djed, razbolio, pa je Rista morao ići u Delnice vidjeti ga. Hrvoju nije preostalo ništa drugo nego se preseliti kod ujaka Mirka i tete Šaše, tamo kod Petlje, i ondje čekati dok mu se roditelji ne vrate. Tamo je, doduše, bio bratić Marko, koji je bio sasvim u redu, ali je Hrvoje na taj način bio odvojen od svojih glavnih prijatelja Brace i Tuta koji su ostajali u Dugavama...