Arthur C. Clarke - Pesme daleke Zemlje

Knjiga je napisana 1985 godine (mada su postojale ranije, kraće verzije). I gotovo odmah je stekla kultni status među poklonicima SF žanra. Ne samo među njima. Mike Oldfiled, muzička ikona, prošlog veka, naravno, toliko je bio oduševljen knjigom, da je komponovao muziku inspirisanu ovim delom i izdao istoimeni album. Da li neko danas sluša dobrog starog Mike-a, pitam se?

Zamislite sledeću situaciju – nekako je nauka neosporno utvrdila i izračunala kada će Zemlja, kao planeta nestati. Sunce će postati Nova i to će značiti kraj ne samo planete Zemlje, nego i celog Sunčevog sistema.
Apokaliptično, moguće, zar ne. Tako strašno i nezamislivo sa aspekta čovečanstva, tako uobičajeno i beznačajno sa aspekta kosmosa.

Da ne zamaram sa naučnim detaljima, koji doduše, nikada nisu dosadni u Klarkovoj interpretaciji, čovečenstvu je ostalo nešto više od 1500 godina do fatalnog kraja.

Klark je, kao veliki humanista pre svega, zatim kao naučnik i inženjer, pokušao da ponudi spas čovečanstvu – brodove – sejače, sa zamrznutim ljudskim zamecima, odraslim ljudima u hibernaciji i kompletnom tehnologijom potrebnom da se na unapred određenim planatema zaseje ljudsko seme.