Miljenko Smoje - Velo misto - drugi dil

Užga san puste stranice ove moje kronike. Veliku san lomaču učinija. Prateći život grada iz dana u dan, toliko san tega, napisa, toliko se kartušine nakupilo da se i sam više nišan snalazija. Utopija san se u karti. Bila je poviše i šoto mene. Po ška-fetinima, u armerunu, ispod lancuni sanje prona-lazija. Bilježija san u dnevnike, po kalendarima, almanasima, po škartocima, na punin i praznin škatulan od duvana, i bilo je dovojno da se samo jedna jedina kartica zaturi i poklopile bije druge, stare i nove stranice, i propala bi ka u jezero, za vike vikova. Najgoru bi ludost napravija kad bi je iša pronać. Onda bi totalno zapliva u kartušini, buca po njoj, ronija, i parilo bi da je kroz sobu nevera prošla. I tako je samo jedna jedina izgubjena stranica rušila čili moj red, čili sistem, arhitekturu moje kronike koja je pucala ka da je od cakla.