Marjana Moškrič - Ledene magnolije

Odmahnula sam rukom i rekla si: "Pa što!" Pokraj njegove kuće rastu magnolije. Tamo su trave i maslačci,,, i zvijezde, Sve sjaji, Sve blješti. Po danu zlato, po noći srebro. A pred mojim ulazom škripi suho, polomljeno i popisano grmlje puno psećeg dreka i smeća. "Zajebi, Lucija", rekla sam si i mislim daje to bilo prvi put da sam opsovala. U sebi. Da, počela sam psovati. Bila sam puna psovki. Da, takva kakva jesam. Jer ja jesam takva. Igra, prenemaganje i sve to. Zapravo sam pokvarena i prljava, a on je tako čist i svijetao…