Judith Hermann - Samo duhovi

Ruth je rekla: »Obećaj mi da nikada nećeš s njim nešto početi.« Sjećam se kako je pritom izgledala. Sjedila je na stolcu do prozora, dignula gole noge, bila se istuširala i oprala kosu, imala je na sebi samo donje rublje, ručnik oko glave, lice veoma iskreno, veliko, gledala me pozorno, prije podsmješljivo negoli prestrašeno. Rekla je: »Obećaj mi, hoćeš li?«, a ja sam gledala mimo nje kroz prozor, na parkiralište s druge strane ceste, kišilo je i već se smrkavalo, reklama na parkiralištu svjetlucala je plavim svjetlom i lijepo, a ja sam rekla: »Čuj, zašto bih ti to obećala, pa neću, dakako, ništa s njim počinjati.« Ruth je rekla: »Znam. Ipak mi obećaj«, i ja sam rekla: »Obećajem ti«, a zatim sam je ponovno pogledala misleći kako to nije trebala reći.