Karl Kraus - Izreke i protuslovlja

Kad netko sa mnom hoće progovoriti, nadam se sve do posljednjeg trenutka da će ga u tome zadržati strah da ne bude kompromitiran. Oni su, međutim, neustrašivi.
Mnogi bi me željeli zatući. Mnogi pak žele sa mnom provesti ugodan sat vremena u ćaskanju. Protiv onih prvih štiti me zakon.
Moje radove treba dvaput čitati, kako bi im se moglo približiti. Nemam ništa protiv toga da ih se i triput pročita. Draže mi je da ih se uopće ne pročita, nego da ih se čita samo jednom. Ne mogu biti odgovoran za bljezgarije glupana koji nema vremena.
Ima pisaca koji već na dvadeset stranica mogu izraziti ono za što su meni katkada potrebna čak dva retka.
Aforizam se ne može izravno diktirati u pisaći stroj. To bi predugo trajalo.
Aforizam ne treba biti istinit, ali treba natkriliti istinu. On jednom rečenicom mora izići iz njena okvira.
Moji čitatelji vjeruju da pišem za dnevne potrebe, jer pišem iz dnevnog događanja. Moram, dakle, čekati da moje stvari zastare. Tada će one po mogućnosti dosegnuti aktualnost.